Ostani u igri !

Prvi post je bukvalno izleteo iz mene kao čep iz novogodišnje boce šampanjca - pod pritiskom prevelike dugo potiskivane želje da se vratim pisanju ,ovako ,za moju dušu . A sad -treba nastaviti -i to je ona frka -o prvom nisam ni razmišljala,pisala sam zato što sam želela. A sad već kreće lavina pitanja -"Koji je koncept ?","Koja ti je poruka ?" "Šta hoćeš ovim da postigneš?"
E ,ovako :Uvek sam i čitanje i pisanje smatrala lekovitim -kao neku vrstu terapije .Knjige su mi bile utočište,dok je pisanje bilo ventil .Kad bi me me nešto tištilo ,ljutilo  ili radovalo do stadijuma euforičnosti -uzimala bih olovku u ruke i sve to slivala na papir.Sad kad pogledam te sveske samo pomislim kako hartija stvarno trpi sve !
Od tih "prelomnih" godina je prošlo podosta . Više nemam potrebu da se svađam sa onom kučkom u sebi .Čini mi se da i moji demoni trenutno spavaju ,i ne bih da ih baš budim ,tako da će ovo biti mešavina knjige utisaka i liste želja .Ipak je ovo "Wishlist".

Utisak 1. Sećate se one igre "Care,care gospodare koliko je sati ?"
Jedno dete je "car " i ono je udaljeno od ostale dece .Car je taj koji odgovorom na pitanje :"Care,care gospodare koliko je sati ?"diktira kojim će tempom deca doći do njega .Odgovori su tipa "Dva slonovska koraka " ili "Tri pumina skoka " ili "Pet mravljih koraka " Pobednik je onaj koji prvi stigne do "cara " tj do cilja .
Kad sam malo razmislila o ovoj igri shvatila sam - pa mi  je i danas igramo .Neki do svojih ciljeva dolaze  bezobzirno gazeći sve pred sobom slonovskim koracima.Drugi pak lagano i vešto preskaču životne prepreke puminim skokovima grabeći prema cilju .A tu smo i mi koji idemo mravljim  koracima ,vidimo cilj ,znamo šta hoćemo ali nam je "car"-život odredio takav tempo .Pa idemo lagano i sporo boreći se sa preprekama na svakom koraku,preprekama koje pume i slonovi čak i ne primete na svom putu a koje su nama mravima  nepremostive.Svaki put kad se slomimo pred nekom preprekom i kažemo "ne mogu više "-pogledamo naš cilj .A cilj blista na prolećnom suncu i - mami . Onda kad skupimo snagu i pređemo sve prepreke ,dođemo do cilja veliki ko kuća - ne zato što smo konačno stigli nego zato što smo usput shvatili koliko smo jaki i koliko možemo .Sve dok se borimo ,radimo na sebi i ne odustajemo -možemo sve
I na kraju krajeva -kad stigneš do cilja ,ispadaš iz igre .Što sitnijim koracima napreduješ -duže ostaješ u igri .A to je možda i najveći cilj -što duže ostati u igri!
Moj lični heroj za 5.1.2016.

Soulfood
Čitati:
"Vašljiva palata"i/ili  "Ljubav "-Elif Šafak 
Neverovatna , maestralna mlada turska spisateljica koja menja sliku o  ovoj  zemlji .Piše energično,snažno ,toplo ali nikad patetično.Koristi ironiju tako prefinjeno da nikad ne sklizne u ogorčenost i cinizam  Kroz opise naizgled uobičajenih slika iz života provuče neku suštinsku istinu i tako te tresne posred lica da se dva dana pitaš "Šta bi ovo ?"
Sjajna kompozicija sjajan tok priče -Sjajna Elif Šafak
 Slušati: 
Bilo koju džez plej listu 

Erasing -Rewind

Prvi dnevnik koji sam vodila bio je takozvani "Kalendar Prirode " izmišljotina moje učiteljice iz trećeg razreda . Po njenioj zamisli  ovde je trebalo da zapisujemo naša zapažanja o svemu što nas okružuje ,mada mi se čini da je to ustvari bio nevešto zakamufliran pokušaj da nas natera da vežbamo pisanje da ne bi više morala da tumači krive kuke i besne gliste po našim sveskama .Ovo je smehotresno svedočanstvo mog više -manje bezbrižnog detinjstva u zemlji koja više ne postoji ,koje je opstalo ,tako da -Evo na primer kako je izgledao

 1.januar 1988

 a za njim 2. i 3. Svega je tada bilo manje ,ja sam imala deset godina ,televizija samo dva kanala ,a strah i nesigurnost su se javlalje u tragovima u vestima iz sveta .Naravno da je bilo važno što sam dobila lutku , što se završio filmski maraton i što je Veki Zmiki osvojila naciju svojim hitom hahahahahaha !
A sada -Fast forward
2015. Godina u kojoj smo izgubili Vladu Divljana ,plakala sam i na samu pomisao da nema više tog večitog dečaka ,ni njegovog osmeha.Plakala sam i zbog činjenice da počinju da odlaze polako i moji lični heroji ,a ja nisam stigla da pitam "Kad pre?"

Ovo je bila i godina helikoptera i raznih drugih tragedija ,koje su se desile bez ikakvog  razumljivog razloga - a mi ,razumni, nismo dobili odgovor na jednostavno pitanje "Ko je (stvarno ) kriv ?
Ja sam se raspala i sastavila opet -samo par puta .Mada sam negde usred juna zbog neočekivane selidbe i jako stresnog i neprijatnog perioda na poslu, došla u situaciju da biram između dva leka za smirenje ,kao kad u frizerskom salonu biram novu frizuru. Pixie ili paž -kod mene je bilo Bromazepam ili Ksalol. Družila sam se sa potonjim jedno tri meseca - a onda se "skinula " sa istog .Shvatila sam da nema instant leka za dušu -po hiljaditi  put .Jedini pravi način je da zaroniš duboko unutra i popričaš sa sobom .Bilo je naporno ,ali lepo smo popričale .Rezultat -moja porodica i moja kuća su moje utočište .Kad zatvorim vrata svoga doma ,ulazim u samo moj ,najdragoceniji  mikrokosmos gde nema mesta za tuđe pakosti ,niskosti ,zavist  i ljigavštinu
I uspeva ,nekad lakše ,nekad na mišiće ,ali ide
Važno je stvoriti sistem odbrane od gomile laži ,primitivizma i vulgarnosti koje nam ovaj sistem  svakodnevno servira
Ja se lečim i štitim -knjigama , muzikom i malim ili većim izlivima ljubavi svojih najdražih .
Biraš šta čitaš ,šta gledaš ,koga slušaš i U ŠTA VERUJEŠ !
Možda nikada više neću biti bezbrižna kao kad sam imala deset godina ,ali ću se potruditi da budem srećna SADA 28 godina kasnije, ili ću bar verovati u tu mogućnost !
Srećna 2016. godina