Prvi post je bukvalno izleteo iz mene kao čep iz novogodišnje boce šampanjca - pod pritiskom prevelike dugo potiskivane želje da se vratim pisanju ,ovako ,za moju dušu . A sad -treba nastaviti -i to je ona frka -o prvom nisam ni razmišljala,pisala sam zato što sam želela. A sad već kreće lavina pitanja -"Koji je koncept ?","Koja ti je poruka ?" "Šta hoćeš ovim da postigneš?"
E ,ovako :Uvek sam i čitanje i pisanje smatrala lekovitim -kao neku vrstu terapije .Knjige su mi bile utočište,dok je pisanje bilo ventil .Kad bi me me nešto tištilo ,ljutilo ili radovalo do stadijuma euforičnosti -uzimala bih olovku u ruke i sve to slivala na papir.Sad kad pogledam te sveske samo pomislim kako hartija stvarno trpi sve !
Od tih "prelomnih" godina je prošlo podosta . Više nemam potrebu da se svađam sa onom kučkom u sebi .Čini mi se da i moji demoni trenutno spavaju ,i ne bih da ih baš budim ,tako da će ovo biti mešavina knjige utisaka i liste želja .Ipak je ovo "Wishlist".
Utisak 1. Sećate se one igre "Care,care gospodare koliko je sati ?"
Jedno dete je "car " i ono je udaljeno od ostale dece .Car je taj koji odgovorom na pitanje :"Care,care gospodare koliko je sati ?"diktira kojim će tempom deca doći do njega .Odgovori su tipa "Dva slonovska koraka " ili "Tri pumina skoka " ili "Pet mravljih koraka " Pobednik je onaj koji prvi stigne do "cara " tj do cilja .
Kad sam malo razmislila o ovoj igri shvatila sam - pa mi je i danas igramo .Neki do svojih ciljeva dolaze bezobzirno gazeći sve pred sobom slonovskim koracima.Drugi pak lagano i vešto preskaču životne prepreke puminim skokovima grabeći prema cilju .A tu smo i mi koji idemo mravljim koracima ,vidimo cilj ,znamo šta hoćemo ali nam je "car"-život odredio takav tempo .Pa idemo lagano i sporo boreći se sa preprekama na svakom koraku,preprekama koje pume i slonovi čak i ne primete na svom putu a koje su nama mravima nepremostive.Svaki put kad se slomimo pred nekom preprekom i kažemo "ne mogu više "-pogledamo naš cilj .A cilj blista na prolećnom suncu i - mami . Onda kad skupimo snagu i pređemo sve prepreke ,dođemo do cilja veliki ko kuća - ne zato što smo konačno stigli nego zato što smo usput shvatili koliko smo jaki i koliko možemo .Sve dok se borimo ,radimo na sebi i ne odustajemo -možemo sve
I na kraju krajeva -kad stigneš do cilja ,ispadaš iz igre .Što sitnijim koracima napreduješ -duže ostaješ u igri .A to je možda i najveći cilj -što duže ostati u igri!
Moj lični heroj za 5.1.2016.
Soulfood
Čitati:
"Vašljiva palata"i/ili "Ljubav "-Elif Šafak
Neverovatna , maestralna mlada turska spisateljica koja menja sliku o ovoj zemlji .Piše energično,snažno ,toplo ali nikad patetično.Koristi ironiju tako prefinjeno da nikad ne sklizne u ogorčenost i cinizam Kroz opise naizgled uobičajenih slika iz života provuče neku suštinsku istinu i tako te tresne posred lica da se dva dana pitaš "Šta bi ovo ?"
Sjajna kompozicija sjajan tok priče -Sjajna Elif Šafak
Slušati:
Bilo koju džez plej listu
E ,ovako :Uvek sam i čitanje i pisanje smatrala lekovitim -kao neku vrstu terapije .Knjige su mi bile utočište,dok je pisanje bilo ventil .Kad bi me me nešto tištilo ,ljutilo ili radovalo do stadijuma euforičnosti -uzimala bih olovku u ruke i sve to slivala na papir.Sad kad pogledam te sveske samo pomislim kako hartija stvarno trpi sve !
Od tih "prelomnih" godina je prošlo podosta . Više nemam potrebu da se svađam sa onom kučkom u sebi .Čini mi se da i moji demoni trenutno spavaju ,i ne bih da ih baš budim ,tako da će ovo biti mešavina knjige utisaka i liste želja .Ipak je ovo "Wishlist".
Utisak 1. Sećate se one igre "Care,care gospodare koliko je sati ?"
Jedno dete je "car " i ono je udaljeno od ostale dece .Car je taj koji odgovorom na pitanje :"Care,care gospodare koliko je sati ?"diktira kojim će tempom deca doći do njega .Odgovori su tipa "Dva slonovska koraka " ili "Tri pumina skoka " ili "Pet mravljih koraka " Pobednik je onaj koji prvi stigne do "cara " tj do cilja .
Kad sam malo razmislila o ovoj igri shvatila sam - pa mi je i danas igramo .Neki do svojih ciljeva dolaze bezobzirno gazeći sve pred sobom slonovskim koracima.Drugi pak lagano i vešto preskaču životne prepreke puminim skokovima grabeći prema cilju .A tu smo i mi koji idemo mravljim koracima ,vidimo cilj ,znamo šta hoćemo ali nam je "car"-život odredio takav tempo .Pa idemo lagano i sporo boreći se sa preprekama na svakom koraku,preprekama koje pume i slonovi čak i ne primete na svom putu a koje su nama mravima nepremostive.Svaki put kad se slomimo pred nekom preprekom i kažemo "ne mogu više "-pogledamo naš cilj .A cilj blista na prolećnom suncu i - mami . Onda kad skupimo snagu i pređemo sve prepreke ,dođemo do cilja veliki ko kuća - ne zato što smo konačno stigli nego zato što smo usput shvatili koliko smo jaki i koliko možemo .Sve dok se borimo ,radimo na sebi i ne odustajemo -možemo sve
I na kraju krajeva -kad stigneš do cilja ,ispadaš iz igre .Što sitnijim koracima napreduješ -duže ostaješ u igri .A to je možda i najveći cilj -što duže ostati u igri!
Moj lični heroj za 5.1.2016.
Čitati:
"Vašljiva palata"i/ili "Ljubav "-Elif Šafak
Neverovatna , maestralna mlada turska spisateljica koja menja sliku o ovoj zemlji .Piše energično,snažno ,toplo ali nikad patetično.Koristi ironiju tako prefinjeno da nikad ne sklizne u ogorčenost i cinizam Kroz opise naizgled uobičajenih slika iz života provuče neku suštinsku istinu i tako te tresne posred lica da se dva dana pitaš "Šta bi ovo ?"
Sjajna kompozicija sjajan tok priče -Sjajna Elif Šafak
Slušati:
Bilo koju džez plej listu
Нема коментара:
Постави коментар